21 lekcija za 21. vek

Digitalizacija. Globalizacija. Veštačka inteligencija. Teorije zavere? Zvuči Vam poznato i nedovoljno jasno. I ako ste se ikada zapitali, kako da pripremite sebe i svoje najdraže za ono što nam dolazi, u veku velikih promena, „21 lekcija za 21. vek“ je sigurno pravo štivo. Juval Noa Harari, istoričar sa ozbiljnim razumevanjem ljudske (r)evolucije, je danas možda najpozvaniji da govori o ovim temama. CNN ga je opisao kao globalnu intelektualnu superzvezdu. Ova knjiga je namenjena svima koji žele da bolje razumeju svetske tokove, istorijske i teološke činjenice. I onima koji bi da preispitaju svoja uverenja.

Harari na provokativan, izuzetno direktan i oštar način dovodi u pitanje osnove našeg pogleda na svet. Ako smo naučili da su filozofi vrlo strpljivi ljudi, a inženjeri jako nestrpljivi, Harari ističe investitore kao „najnestpljivije od svih“. On daje odgovore na mnoga intrigantna pitanja. Siguran sam da ih, sjajnom analitikom i logičnim promišljanjem, sam postavlja.

Kroz celu knjigu, Harari zaista želi da nas informiše. On nikako nema za cilj ubeđivanje, prebobraćanje i katarzu. Takođe, on ne krije da je liberal i da je „supermarket jači od gulaga“, kao i da „čovečanstvo neće odustati od liberalne priče, jer za nju nema alternativu“. Međutim, isto tako kritikuje slobodno i otvoreno tržište kao i pitanje imigracije. Spretnim pripovedanjem, sa gotovo uznemirujućim podacima govori o uticaju visoke tehnologije na čovečanstvo. Tehnološka revolucija će izbaciti miijardu ljudi sa tržišta rada. Ono gde Harari daje prednost veštačkoj inteligenciji u odnosu na ljude je sposobnost pvezivanja i ažuriranja koju visoka tehnologija poseduje. Najveću pretnju nove tehnologije će predstavljati nestručnoj i nekvalifikovanoj radnoj snazi. I ključno je pitanje ko će biti vlasnik velikih podataka i algoritama.

A kako će možda svet izgledati 2050. prema Harariju? Britanci, Nemci i Francuzi bi se mogli stopiti Evropljane. Ljudi će sigurno imati najbolju zdravstvenu zaštitu u istoriji, ali zbog toga će verovatno biti stalno bolesni. Tradiocionalna reklamna industrija bi mogla propasti zbog toga što će algoritmi umesto nas kupovati i birati. I da. 2050. ćemo se suočiti sa seobama u sajberprostoru, promenljivim polnim identitetom i novim čulnim iskustvima, koje će nam omogućiti kompjuterski implanti. Na ova, i na mnoga druga pitanja, Harari daje jasne i otrežnjujuće odgovore.

Da svi odgovori ne deluju toliko revolucionarni, autor se pobrinuo dajući analitična i smislena obrazloženja. Tako on navodi činjenicu da stvarni problem sa tehnologijama i robotima nije u njihovoj superiornoj inteligenciji, već u gluposti njihovih vlasnika. Harari ističe da ćemo se sa setom i čežnjom sećati offline vremena. Doduše, današnja deca za 10-20 godina će nostalgično gledati na neke druge stvari, jer život van mreže za njih realno ne postoji.

U književnosti između dva rata, početkom prošlog veka, Kafka i Kami su bili nosioci pravca o ljudskom otuđenju i samoći. Pitali su se zašto se u čoveku budi životinjska priroda i ono neljudsko? Da li je čovek otuđen od svog vlastitog smisla i ljudskosti? Sto godina nakon „otuđenja“ Juval Noa Harari pita se isto i pruža odgovor u vidu stvaranja novog globalnog identiteta koji ćutanje neće razumeti kao neutralnost, već kao podršku stanju kakvo jeste. Novo vreme, u kome upravo živimo, traži da odbacimo sve iluzije, da upoznamo sebe i stalno menjamo postojeće obrasce razmišljanja. On to sigurno radi. Nisam siguran koliko ljudi može da razume i neostrašćeno prihvati činjenice i tvrdnje iz ovog interesantnog dela. Jedno je sigurno, 2050. moraćemo sebe da preuređujemo iznova, da ostanemo prisebni i svesni, da nastavimo da učimo.

stil i jasnoća ★★★★★
aktuelnost ★★★★★
daje odgovore na pitanja ★★★★★
preporuka ★★★★★