Zovem se Vladimir, ali…. Moja opsesija je prodaja, ali… Moja ćerka Dunja je divna, ali… Što malo fALI…. Ovo malo ali, stvarno sreću kvari.
Koliko često kažete „Da, ali…“? Jezički gledano „ali“ spada u grupu zavisnih veznika koji vezuju suprotne reči, rečenice ili sintagme. U tu grupu spadaju još „no, nego, već, a“.
Razgovarao sam nedavno sa jednim prodavcem koji mi se požalio na kompleksnost njegovog posla i zahtevno tržište:
– Zamisli, juče sam zvao kupca, ali nije hteo da mi se javi celi dan.
– Jesi li probao da odeš do njega ili da sačekaš koji dan?
– Naravno da jesam, ali nije bio tu.
– Možda je čovek na odmoru ili bolestan…
– Ma da. Ja sam pod prehladom sada, ali radim.
Naš jezik daje širok spektar mogućnosti da se izrazimo lepo. „Ali“ je teška reč, koju u komunikaciji treba izbegavati. Jer svaki put kad je koristimo, mi se fokusiramo na negativan kontekst i suprotnost onoga što govorimo:
– Ja sam lep, ali… (nisam lep).
– Jako ti je lepa frizura, ali… (i nije baš).
– Mnogo si to lepo rekao, ali… (se nisi lepo izrazio)
– Slažem se sa tobom, ali… (se ne slažem)
Zato, sledeći put, pre nego kažete „ali…“, setite se da možete negirati sve što ste Vi i Vaši sagovornici do tada rekli. Vežbajte i koristite ovo u svakodnevnoj komunikaciji, sa kolegama na poslu, sa šefovima, sa kupcima… Imajte na umu svoj cilj i pozitivno komunicirajte… Ali, pozitivno 🙂 !
