Svi mi želimo da vidimo i osetimo da je ono što radimo značajno i važno. Dosadan i monoton posao ne daje nikakvu unutrašnju motivaciju i nagradu, pa je zato neophodno da nagradu tražimo iz „spoljašnjih” izvora.
Za mnoge ljude plata predstavlja samo propratni rezultat dinamičnog i interesantnog posla koji vole. Takvog zaposlenog će dodatna nagrada samo zbuniti i dovesti do pogrešnog zaključka – zašto bi bio plaćen za nešto što rado čini! U ovakvom slučaju, poželjni su stimulansi u vidu poslovnih putovanja, sajmova, usavršavanja, dodatno osiguranje…
Postoje ljudi kojima je najveća motivacija, zapravo, prilika da učestvuju u donošenju odluka i dobiju viši nivo odgovornosti i odlučivanja u kompaniji. Prema Herzbergu, razlikujemo 4 faktora motivacije:
– mogućnost da se razvijamo kroz posao,
– mogućnost da nam se poveri veća odgovornost,
– mogućnost učestvovanja u donošenju strateških odluka,
– mogućnost da dobijemo pohvalu.
On navodi da mi ne postajemo nezadovoljni zato što se ne razvijamo kroz rad, ili zbog toga što nam se ne poverava dovoljno odgovornosti… On ističe da nezadovoljstvo u zaposlenom izazivaju faktori „ometanja“ kao što su: plata, bonusi, uslovi rada, radno okruženje i radna klima, kao i administrativna pravila.
Suština je, dakle, otkloniti ove poslednje „ometajuće“ faktore i pripremiti implementaciju Herzbergovih faktora motivacije
